Le­gen­dar­na rok gru­pa Ga­li­ja obi­lje­ži­će 40 go­di­na po­sto­ja­nja ve­li­kim kon­cer­tom 29. de­cem­bra u Ha­li spor­to­va u Be­o­gra­du, u or­ga­ni­za­ci­ji pro­mo­ter­ske ku­će Long plej.
- Pr­vi put za če­ti­ri de­ce­ni­je Ga­li­je ra­di­mo kon­cert u Ha­li spor­to­va! Svi­ra­li smo Pi­o­nir i Pin­ki ali ni­ka­da ov­dje. Što je sjaj­no, jer se vra­ća­mo u rok am­bi­jent gdje i pri­pa­da na­ša mu­zi­ka. Naš sla­vlje­nič­ki kon­cert ne bi imao po­treb­nu ener­gi­ju u ne­koj dvo­ra­ni sa po­zo­ri­šnim am­bi­jen­tom. Ha­la spor­to­va je kom­pa­ti­bil­na sa svi­me što smo ra­di­li 40 go­di­na - ka­že front­men Ne­nad Mi­lo­sa­vlje­vić.
Gru­pa Ga­li­ja je osno­va­na 1976. go­di­ne u Ni­šu, a pu­bli­ku je br­zo pri­do­bi­la pje­sma­ma kao što su „Go­spi”, „De­ci­men”, „Bur­na pi­ja­na noć”, „Još uvi­jek sa­njam”... Jed­nu od naj­u­pe­ča­tlji­vi­jih ka­ri­je­ra na mu­zič­koj sce­ni Ju­go­sla­vi­je i Sr­bi­je, Ga­li­ja je na­sta­vi­la ni­žu­ći hi­to­ve ka­kvi su „Ska­dar­ska”, „Tru­be”, „Da li si spa­va­la”, „Da me ni­si”...
- Sla­vi­mo 40 go­di­na ra­da i pri­rod­no je da kon­cert bu­de re­tro­spek­ti­va. To zna­či da će­mo po­red ve­li­kih hi­to­va svi­ra­ti i zna­čaj­ne pjesme Ga­li­je ko­je su obi­lje­ži­le ne­ki al­bum ili fa­zu u ra­du gru­pe. Ako je pr­vi al­bum bio sim­fo rok, nor­mal­no je da se svi­ra ‘De­ci­men’ - ob­ja­šnja­va Ne­ša Ga­li­ja.
Gru­pa Ga­li­ja će usko­ro ob­ra­do­va­ti fa­no­ve i no­vim sin­glom “Ma­ra­ton­ci”.
U Ha­li spor­to­va Ga­li­ja će na­stu­pi­ti u po­sta­vi: pje­vač i aku­stič­na gi­ta­ra Ne­nad Mi­lo­sa­vlje­vic, pje­vač Pre­drag Mi­lo­sa­vlje­vić Pe­ca, bub­njar Bo­ban Pa­vlo­vić Čarl­ton, gi­ta­ri­sta Dra­gu­tin Ja­ko­vlje­vić Gu­ta, ba­si­sta Sla­vi­ša Pa­vlo­vić Sten­li, i kla­vi­ja­tu­ri­sti Ivan Ilić Il­ke i Go­ran An­to­vić.
Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na kan­ta­u­tor­skog sta­ža, pje­va­ju­ći uz aku­stič­nu gi­ta­ru i usnu har­mo­ni­ku, Ne­nad Mi­lo­sa­vlje­vić je oku­pio rok gru­pu za po­tre­be jed­ne ama­ter­ske po­zo­ri­šne pred­sta­ve. Do­go­vor o osni­va­nju gru­pe pao je u ka­fa­ni „Ga­li­ja”, po­zna­tom oku­plja­li­štu grad­skih umjet­ni­ka i bo­e­ma, po ko­jem je bend i do­bio ime. Pr­va pro­ba je odr­ža­na 4. ja­nu­a­ra 1976. go­di­ne u Do­mu kul­tu­re u Ni­šu.
- Uop­šte ni­smo raz­mi­šlja­li ko­li­ko će to da tra­je. Gle­da­li smo na to kao na dru­že­nje i mno­go nam je li­je­po bi­lo. Bi­la je to pri­ča iz lju­ba­vi pre­ma mu­zi­ci. Je­di­ni raz­log za­što smo se sku­pi­li je što smo vo­lje­li da svi­ra­mo - pri­se­ća se Ne­ša.
Po­sle po­bje­de na Gi­ta­ri­ja­di u Za­je­ča­ru, Ga­li­ja je ob­ja­vi­la niz pro­gre­siv­nih sim­fo-rok al­bu­ma „Pr­va plo­vid­ba” (1979), „Dru­ga plo­vid­ba” (1980) i „Ipak vjerujem u se­be” (1982), pri­do­biv­ši pu­bli­ku u Ju­go­sla­vi­ji pjesmama kao što su „Go­spi”, „De­ci­men”, „Bur­na pi­ja­na noć”, „Još uvi­jek sa­njam”...
Sli­je­de al­bu­mi „Bez na­glih sko­ko­va” (1983), „Dig­ni ru­ku” (1986), i tri­lo­gi­ja „Da­le­ko je sun­ce” (1988), „Ko­rak do slo­bo­de” (1989) i „Isto­ri­ja, ti i ja” (1991). Ga­li­ja se osam­de­se­tih sve vi­še po­mje­ra ka sred­nje­stru­ja­škom zvu­ku i ula­zi u li­gu naj­po­pu­lar­ni­jih rok gru­pa Ju­go­sla­vi­je za­hva­lju­ju­ći hi­to­vi­ma kao što su „Ska­dar­ska”, „Sta­re tru­be”, „Da li si spa­va­la”, „Da me ni­si”...
- Mo­že­mo da pro­mi­je­ni­mo ne znam ko­je in­stru­men­te, ali isti smo za­hva­lju­ći Ne­ši. Ne zvu­či­mo dru­ga­či­je, jer je tu Ne­šin glas - ob­ja­šnja­va Ga­li­jin sti­ho­pi­sac Pe­ca Mi­lo­sa­vlje­vić.
Po­lo­vi­nom pr­ve de­ce­ni­je 21. vi­je­ka, Ga­li­ja ob­ja­vlju­je al­bum „Do­bro ju­tro, to sam ja” (2005), ko­ji do­no­si hi­to­ve „Mo­žda sam lud“, „Ti mo­žeš sve“ i „Ču­jem te li­je­po ka­ko di­šeš“. Po­sled­njim al­bu­mom „Me­sto po­red pro­zo­ra” (2010), Ga­li­ja se vra­ti­la ne­što čvr­šćem zvu­ku.
- Na sa­mom po­čet­ku Ga­li­ja je bi­la sim­fo rok, pa je uplo­vi­la u ne­ke pop-rok vo­de. ‘Do­bro ju­tro, to sam ja’ je ne­ka­ko vi­še li­čio na sa­mo­stal­ni al­bum Ne­še i me­ne, tu ne­ma gi­ta­ra ili ih ima vr­lo ma­lo...Mi­sti­čan je al­bum, tek­sto­vi i sve...Sa ‘Me­stom po­red pro­zo­ra’ se Ga­li­ja vra­ti­la u ne­kom ro­ker­skom iz­da­nju gdje zvu­či­mo jed­no­stav­ni­je... To je jed­na či­sta, jed­no­stav­na, pra­va ro­ker­ska plo­ča - ka­že Pe­ca Mi­lo­sa­vlje­vić.
Pro­ve­sti 40 go­di­na u jed­nom ben­du ni­je ma­lo ni jed­no­stav­no, ali Ne­ša is­ti­če da je Ga­li­ja za nje­ga bi­la i osta­la pra­vi iz­bor:
- Kad se osvr­nem na tih 40 go­di­na shva­tim da ni­sam pro­ma­šio ži­vot, da sam do­bro iza­brao i ura­dio. Po­ne­kad raz­mi­šljam ka­ko bi mi iz­gle­dao ži­vot da ni­je Ga­li­je. Si­gur­no ne bih bio za­do­vo­ljan kao što sam sa­da – za­klju­čio je Ne­ša.A.Š.


Uspio si ako si preživio

I u te­škim de­ve­de­se­tim go­di­na­ma bend op­sta­je i na­sta­vlja svoj pop-rok kurs al­bu­mi­ma Ka­ra­van (1994), Tri­na­est (1996), Vo­lje­ti, vo­lje­ti (1997) i Ju­žnjač­ka utje­ha (1999), sa ko­jih za sva vre­me­na osta­ju pje­sme kao što su „Do­dir­ni me“, „Uza­lud se tru­diš“, „Ko­tor“, „Pi­smo“, ob­ra­da tra­di­ci­o­na­la „Di­mi­tri­jo si­ne Mi­tre“...
- Kad pod­vu­češ cr­tu i ka­žeš da si bio ve­li­ki u ne­ko­li­ko si­ste­ma i ze­ma­lja, shva­tiš da si već ne­što ozbilj­no po­sti­gao ako si pre­ži­vio sve to vri­je­me... U pe­ri­o­du od 1990. do 2000. ob­ja­vi­li smo či­ta­vu se­ri­ju zna­čaj­nih al­bu­ma i na taj dio pri­če smo ve­o­ma po­no­sni - osvr­će se Ne­ša.